Линук системски позиви
Системски позиви које пружа језгро линук излажу се у програмском језику Ц путем глибц. Када се користи системски позив, комуницирате са ОС-ом и по повратку ОС комуницира са вама кроз параметре који се враћају функцијама системског позива (повратне вредности).
Стат Систем Цалл:
Стат системски позив је системски позив у Линуку за проверу статуса датотеке као што је провера када је датотеци приступљено. Системски позив стат () заправо враћа атрибуте датотеке. Атрибуте датотеке иноде у основи враћа функција Стат (). Иноде садржи метаподатке датотеке. Иноде садржи: врсту датотеке, величину датотеке, када је датотеци приступљено (измењено, избрисано), односно временске ознаке, и путању датотеке, кориснички ИД и ИД групе, везе до датотеке и физичку адресу садржаја датотеке.
Можемо рећи да иноде садржи све податке потребне за системски позив стат () и то је индексни број датотеке која је сачувана у иноде табели. Кад год креирате датотеку, креира се број иноде за ту датотеку. Кориштењем стат системског позива могу се прегледати системске табеле.
Синтакса системског позива Ц Стат:
Да бисте користили системски позив стат у програмском језику Ц, морате да укључите следећу датотеку заглавља:
#инцлудеСтат се користи за добијање статуса датотеке. Синтакса системског позива Ц стат можда неће бити иста за сваки оперативни систем. У Линуку је синтакса за системски позив стат следећа:
инт стат (цонст цхар * путања, струцт стат * буф)Тип повратка функције у инт, ако се функција изврши успешно, враћа се 0 ако постоје грешке, вратит ће се -1.
Ево цонст цхар * пут наводи име датотеке. Ако је пут до датотеке симболична веза, онда морате да наведете везу уместо имена датотеке.
Тада у функцији имамо а стат структура у којој се чувају подаци или информације о датотеци која користи показивач са именом буф, који се предаје као параметар и попуњава током извршења позива и може се прочитати након позива.
Стат структура:
Стат структура која је дефинисана у
моде_т ст_моде;
ино_т ст_ино;
дев_т ст_дев;
дев_т ст_рдев;
нлинк_т ст_нлинк;
уид_т ст_уид;
гид_т ст_гид;
офф_т ст_сизе;
струцт тимспец ст_атим;
струцт тимспец ст_мтим;
струцт тимспец ст_цтим;
блксизе_т ст_блксизе;
блкцнт_т ст_блоцкс;
;
Опис:
- ст_дев: То је ИД уређаја у којем тренутно имамо своју датотеку.
- ст_рдев: Ово поље описује да одређена датотека представља одређени уређај.
- ст_ино: То је број иноде или серијски број датотеке. Како је то индексни број, тако би требало да буде јединствен за све датотеке
- ст_сизе: ст_сизе је величина датотеке у бајтовима.
- ст_атиме: То је последњи пут или недавно време приступања датотеци.
- ст_цтиме: То је недавно време када су статус или дозволе датотеке промењени.
- ст_мтиме: То је недавно време када је датотека измењена.
- ст_блксизе: Ово поље даје жељену величину блока за И / О систем датотека који се може разликовати од датотеке до датотеке.
- ст_блоцкс: Ово поље говори укупан број блокова у вишекратницима од 512 бајтова.
- ст_нлинк: Ово поље говори укупан број чврстих веза.
- ст_уид: Ово поље означава ИД корисника.
- ст_гид: Ово поље означава ИД групе.
- ст_моде: Означава дозволе за датотеку и говори о начинима рада на датотеци. Следе заставе које треба дефинисати за поље ст_моде:
Заставе | Опис | Вредност заставе |
---|---|---|
С_ИФМТ | Битмаска која се користи за добијање вредности режима датотеке | 0170000 |
С_ИФСОЦК | Константа датотеке сокета | 0140000 |
С_ИФЛИНК | Константа датотеке симболичке везе | 0120000 |
С_ИФРЕГ | Константа датотеке за редовну датотеку | 0100000 |
С_ИФБЛК | Датотека константа за блок датотеку | 0060000 |
С_ИФДИР | Константа датотеке за датотеку директорија | 0040000 |
С_ИФЦХР | Датотека константа за датотеку знакова | 0020000 |
С_ИФИФО | Константа датотеке фифо | 0010000 |
С_ИСУИД | Подесите бит корисничког ИД-а | 0004000 |
С_ИСГИД | Поставите бит ИД групе | 0002000 |
С_ИСВТКС | Лепљиви бит који означава дељени текст | 0001000 |
С_ИРВКСУ | Власничке дозволе (читање, писање, извршавање) | 00700 |
С_ИРУСР | Прочитајте дозволе за власника | 00400 |
С_ИВУСР | Напишите дозволе за власника | 00200 |
С_ИКСУСР | Изврши дозволе за власника | 00100 |
С_ИРВКСГ | Групне дозволе (читање, писање, извршавање) | 00070 |
С_ИРГРП | Прочитајте дозволе за групу | 00040 |
С_ИВГРП | Напишите дозволе за групу | 00020 |
С_ИКСГРП | Изврши дозволе за групу | 00010 |
С_ИРВКСО | Дозволе за друге (читање, писање, извршавање) | 00007 |
С_ИРОТХ | Прочитајте дозволе за друге | 00004 |
С_ИВОТХ | Напишите дозволе за друге | 00002 |
С_ИКСОТХ | Извршите дозволе за друге | 00001 |
Како се користи системски позив Стат:
Следећи пример показује како се користи системски позив стат у програмском језику Ц у Линуку, Убунту.
ПРИМЕР 1:
У следећем коду наћи ћемо начин датотеке:
ШИФРА:
#инцлуде#инцлуде
инт маин ()
// показивач на стат струцт
струцт стат сфиле;
// стат системски позив
стат ("стат.ц ", & сфиле);
// приступ ст_моде (члан података стат струцт)
принтф ("ст_моде =% о", сфиле.ст_моде);
ретурн 0;
Састављање и покретање програма враћа се као испод:
У овом коду смо проследили име датотеке у системском позиву стат, а затим показивач на стат струцт који је сфиле. Показивач на стат струцт се затим користи за приступ ст_моде који приказује режим датотеке помоћу наредбе принтф.
Датотека заглавља
ПРИМЕР 2:
У следећем коду ћемо добити информације о датотеци помоћу системског позива стат:
ШИФРА:
#инцлуде#инцлуде
#инцлуде
#инцлуде
воид сфиле (цхар цонст име датотеке []);
инт маин ()
ссизе_т реад;
цхар * бафер = 0;
сизе_т буф_сизе = 0;
принтф ("Унесите име датотеке за проверу: \ н");
реад = гетлине (& буффер, & буф_сизе, стдин);
ако (читај <=0 )
принтф ("гетлине није успео \ н");
излаз (1);
иф (бафер [реад-1] == '\ н')
бафер [читање-1] = 0;
инт с = отворен (бафер, О_РДОНЛИ);
ако (с == - 1)
принтф ("Датотека не постоји \ н");
излаз (1);
елсе
сфиле (бафер);
бесплатно (бафер);
ретурн 0;
воид сфиле (цхар цонст име датотеке [])
струцт стат сфиле;
иф (стат (име датотеке, & сфиле) == - 1)
принтф ("Догодила се грешка \ н");
// Приступ члановима података стат струцт
принтф ("\ нДатотека ст_уид% д \ н", сфиле.ст_уид);
принтф ("\ нДатотека ст_блксизе% лд \ н", сфиле.ст_блксизе);
принтф ("\ нДатотека ст_гид% д \ н", сфиле.ст_гид);
принтф ("\ нДатотека ст_блоцкс% лд \ н", сфиле.ст_блоцкс);
принтф ("\ нДатотека ст_сизе% лд \ н", сфиле.ст_сизе);
принтф ("\ нДатотека ст_нлинк% у \ н", (унсигнед инт) сфиле.ст_нлинк);
принтф ("\ нФиле Усер Пермиссионс Усер \ н");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИРУСР)? "р": "-");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИВУСР)? "в": "-");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИКСУСР)? "Икс":"-");
принтф ("\ н");
принтф ("\ нФиле Гроуп Пермиссионс Гроуп \ н");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИРГРП)? "р": "-");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИВГРП)? "в": "-");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИКСГРП)? "Икс":"-");
принтф ("\ н");
принтф ("\ нДатотеке дозволе остало \ н");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИРОТХ)? "р": "-");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИВОТХ)? "в": "-");
принтф ((сфиле.ст_моде & С_ИКСОТХ)? "Икс":"-");
принтф ("\ н");
ИЗЛАЗ:
У горњи Ц код унели смо име датотеке и ако датотека не постоји, извршење програма ће бити заустављено. То је приказано на следећој слици:
Ако наша датотека постоји, позваће се функција сфиле (н) у коју смо проследили име датотеке. Унутар функције, пре свега користили смо системски позив Стат, ако стат () врати -1, онда мора постојати било каква грешка па ће се порука одштампати и извршење програма зауставити.
Тада смо у изјави принтф користили име функције и сепаратор тачака за приступ члановима података стат струцт.
Тада смо за режим датотеке приступили макроима или заставицама ст_моде. Овде се логички и оператор користе за штампање одговарајућих режима. Проверили смо да ли постоје дозволе за корисника, групу и остале за наведену датотеку (име датотеке је унео корисник).
Овим можете да видите како да користите системски позив стат из програмског језика Ц да бисте из језгра ОС добили информације о датотекама. Ако имате питање, слободно нам реците путем одељка за коментаре.